Rukopis jednog melanholika – Stanimir Trifunovic

Prosle nedelje sam posle dugog vremena obnovila clanarinu za biblioteku. Mozda jos i ne bih ali bio mi je potreban razlog za pesacenje i izlazak iz kuce jer nije moj fazon da besciljno lutam gradom.

Obicno odabir knjige za citanje prepustam slucaju, uglavnom biram strane pisce i nikad sa vec spremljenim izborom. Sa obnovom clanarine sam ovog puta resila da i tu uvedem neke promene. Resila sam da se upoznam i sa nasim piscima.

Od skoro pratim blog naseg pisca Stanimira Trifunovica ПЛЕТЕНИЈЕ СЛОВЕС . Zainteresovale su me njegove pricice (segmenti iz rukopisa) jer me teraju na razmisljanje a ja obozavam da mozgam. Medjutim, iz svih tih segmenata nikako da sklopim neku konkretnu sliku a bez toga ne mogu znati da li mi se sve to svidja ili ne.

Zato sam pokusala da nabavim roman i procitam ga posto su mi romani drazi od prica. Trazila sam da kupim knjigu preko linka sa bloga ali mi nije uspelo. Pa sam pitala komsinicu pesnikinju da li kojim slucajem ima njegovu knjigu posto cesto ide na sajmove knjiga, a mozda se i poznaju . Nazalost nije imala njegovu knjigu a nije ga ni upoznala. Pitala me da li vredi da ga i ona procita? Nazalost nisam znala sta da joj odgovorim… mislim, nisam ni ja procitala…

I tako odoh do biblioteke sa namerom da iznajmim roman “Rukopis jednog melanholika” ukoliko ga poseduju. Na moju srecu imali su . Moram reci da me je bibliotekarka malko zacudjeno pogledala kad sam rekla koju knjigu trazim ali ko zna zasto je to dobro.

Kasno uvece posle svih odradjenih obaveza poceh da citam roman ali posle nekih 20-30 procitananih strana svatih da nesto ne ide kako treba. Citala sam uobicajno onako kako citam da kazem njanjave romane ali ovog puta nesto ne stima. Citam ali u glavi nikako da krene film. Stadoh, porazmislih pa se setih reci strine iz banata : “Deder stani malo, uspori sa pricom ! Ja te nista ne razumem. ” A mozete zamisliti kad srbijance sa juga krene da prica ko ploca pustena na 66 obrtaja banacanki… Pa tako i ja resih da se vratim na pocetak i krenem iznova ali ovog uputa sporije. Drugo citanje je vec bilo razumljivije za mene ali me ostavilo sa pregrst nepoznanica i nemogucnosti da shvatim dosta toga ali je to verovatno takav stil pisanja na koji ja nisam do sada naisla.

U svakom slucaju roman je zanimljiv za citanje, ostavice vas da ukoliko citate sa razumevanjem postavite sebi bezbroj pitanja o tome da li je sve moglo biti drugacije. Narocito da li bi razgovori od pocetka problema mogli da iznedre drugaciji scenario.

Medjutim ovo je ipak samo ispovest o dogadjajima u toku 6 dana sa minimalnim objasnjenjima. Kao sto je brica iz price “U cara Trojana kozije usi” morao svoju muku negde da zbaci iz sebe da bih mogao da nastavi sa zivotom pa je isresao u iskopan u rupi i zatrpao. Barem sam ja stekla takav utisak sto ne znaci da cete i vi imati takav dozivljaj nakon procitanog romana.

Radi sebe volela bih da je u romanu bilo vise opisanih dogadjaja iz proslosti koje su dovele do svega. Trebalo mi je da bih mogla makar malo razjasniti sebi neke dogadjaje iz proslosti i zasto ne mozemo sa lakocom da komuniciramo medjusobno. Mislim da je to glavni razlog za vecinu loseg sto nam se dogodi, jer razgovorom se dolazi do stvaranja manjeg broja pretpostavki koje nam pomute razum.

Ono sto je sigurno je da jedva cekam sledeci roman Stanimira Trifunovica posto me tera na razmiljanje. Ipak vise volim dugomerazne filmove od reklama.

Nemojte da steknete utisak da mnogo znam o pisanju i analiziranju, ipak sam samo polupismena domacica sa cetvorogodisnjom trgovackom skolom koja voli da cita i prenosi svoja zapazanja. Najbolje je da procitate “Rukopis jednog melanholika” i steknete svoje misljenje.