Kako obicno u zivotu biva prvo krenes sa malim stvarima a zatim pocnes da osvajas sve vece i vece izazove. Tako i mi, krenuli smo sa izradom slova od stirodura za veselja, reklame, potom razni drugi oblici. Pocelo se sve bolje i bolje oblikovati i upustati se u sve vece izazove. Imam srecu da dragi ima petlju da svasta nesto proba, da se upusti u rizik, a pored njega i ja sam pocela polako da sticem poverenje u sebe da mogu mnogo toga da uradim. Doduse i ja volim izazove, mozgalice, rebuse, zagonetke…a jos kad imas pored sebe namajstoricavu kreativnu osobu koja ti daje krila nebo je granica.
Zapravo izrada ove haljine i ne bi bio prevelik izazov da se imalo dovoljno vremena za izradu. Medjutim, vremena je bilo “predugih” 48h a mozda i manje do isporuke, vise se i ne secam tacno. Trebala se grubo odraditi osnova za haljinu koju ce posle u radionici za torte obloziti fondanom i ukrasiti da bi se na ceremonijalno isekla mladenacka torta. Ali haljina ne moze biti iz jednog dela posto nemaju odgovarajuce prevozno sredstvo vec iz 8 delova plus torzo. Pa sad ti gledaj i cudi se sta i kako uraditi. Mislim da nam je to 5 takva narudzbina i ne bi bilo problema ali kad nesto treba da napravis prvi put…
Nismo imali previse vremena da se odlucimo. Vagalo se izmedju premalo vremena za izradu, da li nas dvoje to mozemo da odradimo za tako malo vremena ili ne , a bilo bi greota ne probati jer ko zna da li ce nam se ikad vise pruziti prilika za tako nesto. I tako, skupismo petlju da se upustimo u avanturu zvanu “aljince”.
Krece trka sa vremenom. U hodu munjevito moramo da smisljamo sta i kako raditi. Prvo nabavka materijala. Munjeviti odlazak u farbaru po kubik stiropora i ostale potrebstine. Treba naci model lutku da imamo odakle da gledamo i prepisujemo oblik. Nasli smo kod prijateljice jednu lutku koju smo iskoristili za model, mada smo imali i sliku sa neta kako su zeleli da izgleda. Nazalost tu sliku sa neta nisam sacuvala u arhivi.
Trazi materijal koji ce izigravati kao haljinu da bi odredili koliko ce biti siroka haljina pri dnu. Na osnovu torza lutke da iscrtamo obrise na stiroporu pa da ga kasnije detaljno oblikujemo. Tu otkrivamo da zapravo ne mozemo u toj prostoriji da radimo jer je premala i ne mozemo obadvoje da istovremeno radimo u njoj. Smisljaj gde da se premestimo, da, mozemo u dnevnoj sobi, seli sve dva sprata vise. Bogami doveli smo dva mozga do usijanja… smisljaj kako da stabilno stoji, vari sipke, pravi postolje od iverice, stavljaj tockice, pravi prirucnu masinu za secenje jer nasa masina moze da sece do debljine 5cm a ovo bogami podeblje…
Isekli smo stiropor za torzo, na grubo oblikovali i shvatili da ce nam za detaljisanje trebati mnogo vremena a pri tome nismo bas bili sigurni da li cemo to odraditi pedantno iz prvog cuga jer smo kratki sa vremenom. A sta nam ostaje kao bolje resenje? Trk do kineza i kupi lutku i stvar resena za pola sata.
Seci, lepi, sastavljaj, rastavljaj, cekaj da se zalepi, delji nozem, smirglaj, delji, doteruj, smirglaj a vreme istice. Nema spavanja, nema odmora, necemo stici. Umor savladava, moramo na smenu makar da malo da dremnemo jer inace cemo se srusiti od umora. Dremnemo nekih 20 minuta i vracaj se da dovrsavas, ruke vise ne osecas od drzanja noza i smirgle. Pri kraju pocinje da mi se povraca od umora i nespavanja. Krecemo polako da uvidjamo da cemo ukoliko nastavimo mozda upropastiti i stajemo. Nije savrseno ali ionako ce oni u svojoj radionici sve to prekriti fondanom …
Kad su dosli da je nose bili su odusevljeni kako je ispalo. Pogotovu sto se radilo o tako kratkom roku za izradu. Mislim da mi nismo pristali da napravimo aljince da niko drugi i ne bi pristao da je radi. A onda kroz pricu saznam da je zena jos pre godinu dana znala da hoce da pravi takvu ceremonijalnu tortu ali nikako nije nasla vremena da nadje ko ce da joj to napravi sve dok joj nije dogorelo do noktiju… mislim, dajmo se organizovati a ne da popadamo od umora.
Obecala mi je slike sa proslave, medjutim, nikad nisam dobila ni jednu sliku od nje. Ali igrom slucaja neke druge musterije firme u kojoj radi dragi su bili na tom vencanju i prosledili nam ove dve fotografije da vidimo kako je na kraju haljina izgledala u punom sjaju.
Cim su odneli haljinu dragi i ja smo istog momenta popadali u krevet, onako nerazmesten. O skupljanju stiropora u sobi nismo ni razmisljali, to smo ostavili za kasnije kad se naspavamo. Doduse stiropor sam skupljala narednih nedelju dana po kuci koliko se razleteo na sve strane…
Sve u svemu, iskustvo za pamcenje 🙂
ISKRICE 
Reblogged this on Sareno klupko zivota.