Trava za zaljubljivanje – Tereza More

Pesma I

Zaboravljala sam da je sve bilo obmana;

ljubav i trava,

prijateljstvo, smeh i pejzaz;

sve je bilo obmana.

Izdana obecanja,

buducnost i planine bejahu obmana.

Sve sto sam imala

– sve sto sam sanjala –

takodje bese obmana.

I od svih onih kula i gradova,

posle apokalipse

ostade samo rec.

**********

Pesma II

Dosao je, naravno, u prolece;

sa duzim danima i svetim Vlahom,

sa svetkovanjima pod bakljama i svecama,

s mirisom polja u noci,

s bademima.

Dosao je.

Mogao je da ne bude on, kakve veze ima!

Danas sumnjam u njegove vrline.

Bio je sok u kom smo se kuvali,

neophodan sastojak u mom receptu:

rasprseni snovi sa pirincem.

Dosao je.

To je bila istina.

Osmeha sirokog i blistavog,

s divotama sveta u rukama,

s tugom u ocima,

a prolece je ucinilo sve ostalo.

**********

Pesma III

Igram go, sah , dame,

par-nepar, kamen-papir-makaze,

resavam ukrstenice.

Uvek igram istu igru:

promenila sam se,

kladim se na sebe,

verujem,

slavim uverena u sebe.

Sekunda, sumnja, slucajnost

pobedjuju me.

A strategija, genijalni dokaz poklekle inteligencije,

nicemu ne sluzi.

Igracu covece ne ljuti se, monopol,

obuci Maju.

Ili je bolje da se ne igram vise, dosadilo mi je.

Sescu na klupu,

tamo na kraju,

i posmatracu kako zivot prolazi;

zivot drugih, jer vlastiti koristim kao bazu.

**********

Pesma IV

Sad mi je zao sto sam pricala toliko,

sto sam pozurivala,

sto sam izazvala nesporazum,

sto sam analizirala

do detalja sta on misli,

a samo je hteo da dodje.

Zao mi je sto sam pricala, pozurivala, izazivala.

Zao mi je

sto nisam jednostavno postojala.

**********

Pesma V

Sve sto kazem je suvisno.

Reci su izlisne.

Vec su ispricane.

Drugi su plakali, bljuvali recenice,

zapomagali pre mene.

Sve sto kazem je suvisno.

Prepev, poslovica, pokvarena ploca, opste mesto, haljina

sasivena od dronjaka

drugih ljudi, od odela koja su svi delili,

kao tanjir iz kog svi jedu.

Razumes sta je napisano izmedju redova.

Znas vrlo dobro kome su upuceni ovi stihovi.

Dok precutkujem,

ne pominjem,

izostavljam,

tisina,

niko – cak ni pesma, Marija –

nece znati za mene.

**********

Pesma VI

Kad bi nam neko postavio traku ispod stopala,

pokretnu traku,

kao u savremenim fabrikama,

mi, roba, mogli bismo

biti po potrebi izlozeni,

upotrebljeni,

na udaru tudjih pogleda,

besramno.

Po traci bismo se okretali

u koncentricnim krugovima, beskonacnim spiralama,

puzastim optickim varkama,

i prevaljivali bismo, uvek iznova, vec predjene puteve.

I povratili bismo nevinost.

**********

Pesma VII

Volela je da ostane bez reci,

vise ne.

Da ne zna da kaze; sad, danas, pesma, rucak, carapa,

posle, ceznja, milovanje, pozuda, vodopad.

Ne.

Volela je da joj ostane samo jedna rec:

Tisina!

Ipak, mora da su joj je oduzeli.

**********

Pesma VIII

Citava era milovanja

slatka, predivna.

Onda je nastupio vek iscekivanja,

Katkad se cuo jezivi zvuk dzelata koji ostri svoju sekiru:

bejahu osudjena na godinu u tisini.

Iza resetaka cekala sam princa,

prelepog princa s imenom Nijedosao.

Ceo mesec provedoh gutajuci pljuvacku od reci neizrecenih,

sedmicu neutesno placuci,

dan s glavoboljom,

od tolikih sredstava za smirenje uzbudjenja, sarenih pilula

popijenih da ja ne budem ja.

Ceo sat sam imala osecaj da ce se svakog trenutka vratiti.

Jedan minut, samo jedan, bio je dovoljan da se pogledam u

ogledalo

i prepoznam.

Sekunda da shvatim da me paucina prozdire, lepljiva,

polagano

polako

kao vode koje nadolaze,

kao zivo blato pod nogama,

da ne mogu da podignem glavu i prezivim.

**********

Pesma IX

Nikad vise,

rekao je pesnik u suzama.

Dobro onda, odgovorila mu je senka.

**********

Moralne maksime svedske kraljice Kristine

(Ines Andrade ih ponekad prepisuje i komentarise, kao da nema pametnijeg posla. M.V)

Izbor iz prvih stotinu izreka

1. Treba zaboraviti proslost, patiti ili uzivati u sadasnjosti i pomiriti se sa buducnoscu.

7. Zivot podseca na divnu muziku koja ocarava, opija, ali kratko traje.

8. Sve se desava kao u odblesku munje: i dobro i zlo traju tako kratko da ne zasluzuju paznju, niti da se covek zaraduje niti da se naljuti.

30. Nadati se priznanju za dobra dela zasluzuje prezrenje.

45. Ljubav opstaje uvek, bilo da je srecna ili nesrecna.

46. Srce je stvoreno da voli: ljubav je njegova sustina.

47. Kakva mu je ljubav, takav je i covek.

48. Kad se ljubav rodi iz postovanja, postaje besmrtna.

49. Ne voli se uvek ono sto se postuje, ali uvek se postuje ono sto se voli.

50 Ljudi nisu stvoreni za uzivanja, ali uzivanja jesu stvorena za ljude.

97. Kao i telo, i najzdraviju dusu pogadjaju bolesti, samo sto su one neizlecive.

~~~~~~

52.Budale su tu da budu prezrene, u kojem god obliku da ih je Sudbina nacinila.

64. Ima ljudi toliko umisljenih da izazivaju tudje sazaljenje.

Izbor iz drugih stotinu izreka

5. Ljudi u skolama uce sve sto bi valjalo zaboraviti.

6. Korisno je po cast znati odredjene stvari, ako i ne poznavati neke druge.

8. Nauka je pompezno zvanje za ljudsko neznanje: ne stice se mudrost njenim proucavanjem.

9. Valjano ziveti i valjano umreti – nauka je nad naukama.

45. Veliki umovi predosecaju tokove svoje sudbine i retko kad grese.

Izbor iz trece stotine izreka

63. Ne sme se verovati ni u sta sto nije predhodno podvrgnuto sumnji.

~~~~~~

Apokrifna serija

1. Muskarci misle da su mudri jer umeju da se pripomognu stapom dok hodaju.

2. Muskarci misle da su mudri jer umeju da protresu drvo da bi im pala zrela vocka.

3. Muskarci misle da su mudri jer su oni ti koji kroje mudrost.

4. Uzimati najbolje od nauke, to je kao kad uzimas esenciju iz ljubicice.

5. Uz toliko buke koju uceni ljudi prave, nema prave nauke.

6. Biti svestan koliko je mala korist od ucenosti, sustina je mudrosti.

**********

Pismo Elen Jans svedskoj kraljici Kristini

Amsterdam, 19.decembar 1655.

Gospodjo i prijateljice Kristina,

Je li moguce da drzite da sam nalik devojcurama s vasara, ili onim plahovitim i snaznim muskarcima koji nemaju nista u glavi, te se samo izazivanjem s njima moze postici sta vam je volja? Smatrate li da cete u meni, ako mi kazete da nisam u stanju nesto da uradim, probuditi inat da vam dokazem suprotno? Vajno misljenje onda imate o meni. Gorko zalim ako sam necim doprinela tome, jer nema veze ni sa mojom prirodom, niti sa osobinama zenskog roda. Ne, necu sastaviti univerzalni jezik; kad sam onomad to pokusala, volela sam jednog coveka, i to je bio deo intelektua lne igre zavodjenja: dokazivala sam da mogu prevazici samu sebe. To je sad svrsena prica. Ma koliko nam draga bila prosla vremena, sa svakom godinom koju napunimo sve manje zavisimo od tudjeg misljenja i vise se oslanjamo na sopstveni razbor, to je uteha koju nam starost pruza. Ne bih mogla da prepoznam samu sebe ako bih se, nalik slabasnom stablu drveta, savila pri lakom povetarcu i na prvi napad pristala da radim nesto protiv cega mi se celo bice buni. Izrada jednog takvog jezika bila je deo studije racionalizma naseg prijatelja, i vise ne verujem u taj poduhvat. Zaista ne bih volela da mislite da sam sujetna ili ljuta, ili da je uzrok mog upornog odbijanja tvrdoglavost, koja cesto tera ljude da po svaku cenu istrajavaju u smesnim principima. Zato sam nekoliko puta prelazila Lodvikov rad koji ste mi poslali, i trudila sam se da mi lepotu tudjih gradjevina, iako sa mnostvom propusta, bude dovoljna, nadajuci se da cu naci mira ako vam kazem: evo vam je, jedan divna gradjevina, raspolazite njom. Ali nije moguce, zelje se retko kad ispunjavaju, u ovoj prilici to nije slucaj: smatram da je ova zamisao gora od Bejkonovog predloga. I Lodvik gresi od samog pocetka. Ova engleska gospoda su toliko ubedjena da je svet svuda onakav kakvog ga oni opazaju u Engleskoj, te su uporni da uspostave svevazece kategorije na osnovu onog sto je sustinsko u engleskom jeziku. Kao da slusam katolike koji veruju da pocetak zivota i sile dobra i zla moraju da budu odredjene ako su oni propisali, nikako drugacije. Zapravo, ovi mislioci se odnose prema jezicima kao sto se teolozi odnose prema dogmama, a tu mi nesto mnogo smrdi. Osim toga, zamislite kakvo bi pamcenje morao imati covek da bi koristio jezik gospodina Lodvika? Buduci da su svi dosad dati predlozi prosto neupotrebljivi, zar to nije znak da vasi mudraci trose snagu na uzaludan posao, koji nema veze s prirodom i sustinom covekovog bica. Bojim se da sam vam stvorila neprijatnosti; jedna od mojih specijalnosti je da svojom otvorenoscu i neodmerenoscu izazivam ljutnju drugih, a sam bog zna koliko bih volela da me cuvate u svom srcu. Neka vas sreca prati i neka izrazi moje duboke naklonosti nekako dopru do vas.

Zauvek vasa,

Elen

**********

„Jela taman po vasem ukusu, Livija Pereiro“

Strucnjaci kazu da je zemlja taman spremna za setvu kad je dovoljno vlazna, za sta je zasluzna kisa koja ju je ovlazila, mada kad smo kod toga, ovaj opis me podseca i na stanje u kom se nalaze zene kad iscekuju svog ljubavnika, zar ne? Rec „taman“ se koristi u mnogim kontekstima i oznacava stanje dozrelosti, usavrsenosti necega sto se razvija, popravlja ili menja. Zato kazemo da je voce taman zrelo za berbu, ili pak da je taman dosao trenutak za neki drugi posao, oznacavajuci tako pogodan momenat za izvrsenje odredjene aktivnosti. Ne bih sad da se upustam u jezicka naklapanja , iovako gramaticari ne uzivaju moje simpatije. Danas bih htela da se malo vise osvrnem na poznatu izreku da za sve u zivotu postoji pravi trenutak. Cak i grandiozni poduhvat kakav je ljubav trazi vreme koju mu je taman po meri. U tim trenucima ljubavnici ne vide nista oko sebe, ceo zivot im je sadrzan u blesavom smehu, i oni se smeju, slatko i grohotom, onim smehom koji dolazi iz stomaka, a odakle drugo? Da dolazi iz mozga, samo bi vodili racuna da im se ljubav ne ocita na licu i da je drugi ne primete. No ljubavnici su neoprezni, mada im nije stalo da se razmecu svojom ljubavlju, vec su slepi da bi videli kako se andjeli cuvari krste i iscudjavaju. Biti zanesen, osecati toplinu oko srca i pocupkivati u hodu, biti zagrljen usred nekog posla, bilo da beres travu, bilo da prostires ves, to je tako lepo. Imati pored sebe nekoga za razgovor, najlepsi je poklon koji nam zivot daruje. Kazu da je vreme kao odapeta strela koja nemilice leti i nosi nas sa sobom, cesto na silu, vukuci nas za kosu. I ljubav je kao vremenska strela, uvek nas vuce napred, mada ponekad zastane, ostane tako da lebdi u vazduhu, da bi nam omogucila predah, pauzu. Ma koliko godina da vam je, kad se covek zaljubi, vraca se u mladost, i oseca knedlu u grlu, zaplitanje u jeziku, leptirice u stomaku i potpunu obamrlost u mozgu. Uprkos tome, zaljubljeni ljudi stvaraju svoja najbolja dela u tim neprikladnim trenucima, kada su po svemu sudeci van sebe, sto znaci da vrednost jednog coveka ne lezi samo u njegovom racionalnom bicu. U tim plodonosnim trenucima ljubav je taman na svom vrhuncu i nema te osobe spremne da se bori protiv gologuzog decacica s krilima, koji nas je u svojoj igri iznenadio i pogodio. Njegova poseta i osecaj uboda ljubavi vredi vise od svega, cak i od voljenog bica, od cijeg pogleda kljucam kao vrela voda, kao lampek na tihoj vatri… Dobro, nije dovoljan bilo kakav pogled, vec onaj njegov pogled i one njegove izgovorene reci koje, kad bi se sintaksicki analizirale i podelile na klauze, predstavljaju najprostiji oblik govornog jezika, ali meni prijaju kao poljubac leptira, kao svitaj dana, kao topla penusava kupka, kao miris jutarnje kafe, kao ukus hleba ispecenog u sporetu na drva, kao tople vunene carape, kao slatka torta, kao vlazne usne i, iznad svega, kao maline. Zato postoji trenutak za koji morate biti radoznali i smeli da biste ga doziveli, kad se simpatija pretvara u opsednutost, kad vreme staje. Uverena sam da razgovorima preko balkona ili prozora otimamo minute od smrti, a najbolje bi bilo da nas razdvaja stepeniste, vrata ili taraba, jer razgovor zadrzava strasti i pothranjuje ih, da bi se u njima vise uzivalo. U trenutku kad vetar oduva maske i pokaze nasa prava lica, osecanje ljubavi je taman onako kakvo treba da bude… I konacno, jela koja pravite treba da budu taman po vasem ukusu dodajte im sastojke i zacine koji ce goditi nepcima, uvek koristite namirnice koje volite, koje se medjusobno slazu, ukusi ne smeju da budu jednolicni, niti zivot sme da vam bude dosadan. O kuvanju, doduse, nemam mnogo toga da vam kazem.

**********

Ljubav se moze zaceti na mnogo nacina, ali jedan od najmocnijih, najinspirativnijih i najuzbudljivijih jeste dopisivanje. To je onaj plamen koji se razbuktava dok citamo, pisemo i razmenjujemo s nekim pisma. Za pocetnu iskru jeste potrebno videti telo, ali dusa koja pise razgoreva vatru i odrzava joj plam. Da bi vatra gorela, mora se lepo potpaliti i loziti dobrim drvetom, ne valjaju ona koja mnogo dime, niti ona koja mirisu na smolu, samo pucketaju a ne gore; oganj mora da greje, i zato je vazan ogrev koji se koristi. Drvo sluzi za ogrev osim sto veseli pogled i pruza hlad, osim sto radja plodove i predstavlja zgodan oslonac za ledja na putu, osim sto inspirise pesnike i slikare, osim sto sluzi za odmor i dokolicu prolaznika, osim sto stvara vazduh koji disemo, omogucava zivot na Zemlji, daruje utociste poljskim zivotinjama i dom pticama. Kad nam ponestane ogreva, koristi se drveni ugalj. On gori ispustajuci zvuke slicne uzdasima zagrljenih ljubavnika, koji dele muke i milovanja dobro raspaljene ljubavi. Ljubav se moze zaceti na mnogo nacina. Neke su prolazne i povrsne, tu najcesce spada takozvana ljubav na prvi pogled, za koju se ne zna ni odakle dolazi ni zasto se javlja. Sto bi rekla kraljica Kristina, to je ljubav koja postoji nezavisno od valjanosti voljene osobe, a to nije moguce. Ljubav se moze zaceti na mnogo nacina. Zanimljiv je slucaj onih koji se prave da su slepi kad ne vide dragulj koji im stoji pred nosom, pred ocima, cak im je nadohvat ruke i mogu da ga dodirnu, ali oni, kao konji s amom, ne uvidjaju pravu vrednost. Takva ljubav je prijateljska, radja se iz posmatranja lepote duse i shvatanja njene velicine, ali se ne moze reci da tu bukti plamen, ne, ne bukti. Ljubav se moze zaceti na mnogo nacina. Ima onih suptilnih, osetljivih i neznih ljudi koji gaje naklonost ka pisanju, pa u pisanje i citanje unose svoju dusu, da bi doticna osoba, videvsi dusu na tacni, mogla da se navikne na nji i pozeli je. A kad se pozeli dusa, na um padaju i druge misli, neki ih zovu prljavim, a bog bi ga znao zasto se smatraju prljavim misli ljubavne i razdragane, koje otvaraju vrata masti da bismo naslutili kako treba da se dodirujemo. Ne mislim na dodir kojim mazimo plis ili macku, vec na onaj poseban dodir kojim cemo upoznati upravo tog doticnog nekog, jedinstvenog i neponovljivog.

Sve ovo je bio uvod da bi se pokazalo koliko je dopisivanje opasno. To dobro znaju oni koji odbijaju da odgovaraju na pisma, poruke, bozicne cestitke ili elektronsku postu: pocinje se od ljubaznih fraza, da bi se onda corba zakuvala sama, ponekad bi se moglo reci da se u dopisivanju krije neka vestica koja drzi lonac na vatri jedno trista pedeset godina, i mozda bas ta vestica nagoni coveka da, na primer, pocne da govori interesantne stvari koje bude radoznalost u drugima. Taj drugi biva pokosen lepotom koja mu dolazi s posiljkom. Pisanje pisama je cascenje recima, i ako su te reci dobro odabrane a dusa taman u pravom zanosu, mogu da lece bolje od ikakve magicne trave, jer reci produzuju uzitak i deluju kao afrodizijak, umirujuci bol kao analgetici. One u sebi sadrze afrodizijake i analgetske supstance. Zaista je dopisivanje opasna stvar….. Na kraju, uz tolike dokaze, znamo da je dopisivanje opasno jer ostavlja svedocanstvo iz necijeg zivota, ostavlja tragove gde smo prolazili, kako smo voleli i koga….